BRAĆO SVEŠTENICI, OŽALOŠĆENA PORODICE
PETROVIĆ, draga braćo i sestre
Svako od nas svesštenoslužitelja imao je neki težak trenutak.. u
mom pozivu ovo je do sada najteži, jer treba da se oprostim očinski,
bratski, hrišćanski i drugarski.
Po našim ljudskim merilima, po godinama života koje leže u telu
ovoga čoveka ovo naše današnje sabranje trebalo je da bude ispunjeno
smehom a ne žalom, igranjem a ne plakanjem, čestitanjem a ne
tugovanjem, pevanjem a ne ridanjem. Da, mislim na veselje do kojeg na
žalost nikada u ovom domu neće doći.
Pred nama NEM I BEZ GLASA kako molitva kaže, leži naš Rade,
umoran, iznuren bolešću, mukom, patnjom svoga tela ali čestit i
dostojanstven. Gledamo u velikog borca, borca za život kakvog
teško da ćemo ikada više u životu sresti. Jedinstven po naravi,
ukrašen od Boga dobrotom koju je nesebino sa drugima delio, lep,
staložen, ljudska veliina, stamen i odgovoran, uvek lepo doteran,
čovek na mestu, bez pakosti i zlobe, sinovski odan i poslušan,
bratski brižan, ponosan i hvalisavi ujak – jednom rečju pravi dasa!
davati sebe drugom, za tebe je bilo pravo zadovoljstvo.
U poslu pošteno proračunat, nikada na tuđu štetu, izuzetno
sposoban, vredan i pažljiv, kroz život pravi drug. Cenio si rad i
po tom načelu si i živeo. Voleo si izazove i radi ih nadmudrivao.
Nije bilo tog problema koji ti nisi mogao i umeo da rešiš. Bila je
čast i privilegija da se nađemo u tvom društvu, da ti se divimo
kako ne piješ, ne pušiš i kako vodiš računa o svom zdravlju.
ALI, kao da to sve nije bilo dovoljno. Pre nekoliko godina
suočavaš se sa teškim i najvećim izazovom – kako da pobediš
bolest i nastaviš kao da se ništa nije dogodilo. Pravio si
planove, maštao o budućnosti, pa i onda kada ti je bilo najteže
gledao si drugima da pomogneš. Čim bi ti bilo bolje okretao bi se
poslu koji si uprkos velikim bolovima, često pod jakim lekovima,
obavljao na najbolji mogući način, vrlo proesionalno. Unapredio si
ono što su tvoji roditelji započeli. Bio si ponosan na svoj Levač i
nisi hteo iz njega. NAŽALOST bilo je sve teže i teže, čini mi se
ponekada više nama nego tebi. Nebrojano puta si ti bio taj koji
teši i viče da će uz Božiju pomoć biti bolje. Nekako je i bilo do
Svetoga Tome, zaštitnika tvoga oca. A onda na taj dan zauvek
sklapaš oči, naš Tvorac i Gospod poziva te k sebi. Naravno sa
ovoga sveta odlaziš pričešćen Telom i Krvlju Gospoda Našega
Isusa Hrista kome si uvek u molitvama pripadao i koga si uvek u
svom srcu nosio. Nosio si svoj životni krst dostojanstveno, on nije
bio lak ali je sigurno po tebe spasonosan. Podsetiću, svako ko se u
ovome svetu zlopati i telesno strada, odlazi u Carstvo Božije.
Takvima kao što si ti , Ono je i namenjeno.
Danas ne gube samo otac Toma, majka Goca, sestra Radica i mali Vuk,
danas gubimo svi! Svi smo danas ovde svedoci šta su sve tvoji
najmiliji dali za tebe, koliko su te pazili, za tebe se molili. Očev
ponos, majkina briga, sestrina uzdanica – ode.
Sumnjam da će se iko naljutiti ako kažem da je otišao najbolji od
nas. Crkvi i sveštenicima nikada nisi rekao ne i to ćemo pamtiti.
Svi mi koji smo ti se obraćali za pomoć, postupao si hrišćanski ,
iako to nismo uvek zaslužili – pomogao si uvek.
Rale moj, dao ni sam primer kako da volimo, kako da delimo, kako da
verujemo, kako u bolesti da živimo i kako da nikada ni po koju cenu
od Boga ne odustajemo. Jedino nam nikada nisi rekao KAKO DALjE
BEZ TEBE??? Tvoj neponovljiv osmeh i plemenita čista duša su ono
po čemu ćemo te zapamtiti. Tvoja mladost ovde staje ali dela ostaju.
Za tebe se može reći da si bio uzor na koga se treba ugledati.
Postavio si viskok standard ponašanja, i trebalo bi nam mnogo da
bi smo ga dostigli. Nama teško a tebi sa lakoćom.
Tvoj trag i postojanje nije moguće izbrisati, vreme ga neće
izbledeti. Vera koju si imao vodi te pravo pred Gospoda, i ovde se
molimo tvom Svetom Georigiju, Svetome Tomi, Svetom Trifunu i
Svetom Nektariju Eginskom koga si pored Majke Božije i Gospoda
najviše ljubio. Upravo Svetom Nektariju ne stigosmo da odemo, da
te odvedemo kako si nas molio jer je bolest bila uvek za korak
ispred nas. Ali zato smo svi danas ovde jedinstveni u molitvi za
pokjoj tvoje duše i napredak onih koje si zauvek ostavio.
Svojim prisustvom ovde na zemlji mogao si još mnogo toga da daš, da
svoje snove ostvariš i kao što reče tvoja sestra : „Da radiš,
gradiš i stvaraš“.
Danas se anđeoske sile raduju , jer dobijaju novog člana. Od danas je
rajska bašta bogatija za prelep cvet. Danas Carstvo Božije prima u
svoje redove još jednog pravednog stanovnika. Danas Nebo i anđeli
dobijaju a mi na zemlji gubimo.
I za kraj... Kada sam nedavno čuo da si plakao kada sam odavde
odlazio, tvoje suze su me zabolele ali mi je na neki način i bilo
drago jer si time na poseban način pokazao svoju ljubav prema meni.
Evo danas plačem ja tobom. Samo, ima u tom plakanju jedna razlika.
ZA tobom danas ovde plaču svi i plakaće do kraja života. Ostaješ
mi dužan ona dva girosa..
Ovom prilikom u ime porodice izražavamo zahvalnost
medicinskom osoblju Doma Zdravlja Rekovac na čelu sa dr.
Prodanovićem, posebnu zahvalnost kumi Jeleni ali i svima koji su
na molitveni i hrišćanski način pomagali porodici i našem
Radetu. Večan mu pokoj i Nebesko Carstvo.
Rade Petrović 26.01.1987. – 19.10.2021.
sa opela Novak I.
Snove, zelje, nadanja, strahove, neizvesnost i iscekivanja prekinuo je zivot. Siroko i od srca se nasmejao, zvonko poput tvog osmeha ali je i prekinuo nit. Onu nit nama vidljivu i nevidljivu, ali ljudima koji vide srcem i vode se osecajima za bliznje i porodicu, poput tebe, uvek dostupnu bez obzira na vreme i prostor. Nit satkana od bozanske ljubavi koju uzimamo i dajemo citavog zivota i u njoj se u vecnosti srecemo. Do sledeceg vidjenja...
Darko M
Sa tobom je druzenje bilo pesma, osmehom si krasio okolinu, radost ti je uvek bila veca, nisi mario za sudbinu. Krasile su te odanost, vrednoca i snaga, druzba ti je bila veca od zivota, za druga i zivot ti bi dao i da ne pitas koliko kosta. Svojim delima si granice pomerao i nije se postavljalo pitanje dokle ides, sta god da si radio dotakao si nebesa ali nismo znali da ce biti ovako kratko druze. Lisio si nas svoje dobrote, svoga drustva bas, i sada mozemo da kazemo nije fer druze nas! 'Ej, bre...
Sacuvaj osmeh za nas...
Radica P
BRAĆO SVEŠTENICI, OŽALOŠĆENA PORODICE PETROVIĆ, draga braćo i sestre Svako od nas svesštenoslužitelja imao je neki težak trenutak.. u mom pozivu ovo je do sada najteži, jer treba da se oprostim očinski, bratski, hrišćanski i drugarski. Po našim ljudskim merilima, po godinama života koje leže u telu ovoga čoveka ovo naše današnje sabranje trebalo je da bude ispunjeno smehom a ne žalom, igranjem a ne plakanjem, čestitanjem a ne tugovanjem, pevanjem a ne ridanjem. Da, mislim na veselje do kojeg na žalost nikada u ovom domu neće doći. Pred nama NEM I BEZ GLASA kako molitva kaže, leži naš Rade, umoran, iznuren bolešću, mukom, patnjom svoga tela ali čestit i dostojanstven. Gledamo u velikog borca, borca za život kakvog teško da ćemo ikada više u životu sresti. Jedinstven po naravi, ukrašen od Boga dobrotom koju je nesebino sa drugima delio, lep, staložen, ljudska veliina, stamen i odgovoran, uvek lepo doteran, čovek na mestu, bez pakosti i zlobe, sinovski odan i poslušan, bratski brižan, ponosan i hvalisavi ujak – jednom rečju pravi dasa! davati sebe drugom, za tebe je bilo pravo zadovoljstvo. U poslu pošteno proračunat, nikada na tuđu štetu, izuzetno sposoban, vredan i pažljiv, kroz život pravi drug. Cenio si rad i po tom načelu si i živeo. Voleo si izazove i radi ih nadmudrivao. Nije bilo tog problema koji ti nisi mogao i umeo da rešiš. Bila je čast i privilegija da se nađemo u tvom društvu, da ti se divimo kako ne piješ, ne pušiš i kako vodiš računa o svom zdravlju. ALI, kao da to sve nije bilo dovoljno. Pre nekoliko godina suočavaš se sa teškim i najvećim izazovom – kako da pobediš bolest i nastaviš kao da se ništa nije dogodilo. Pravio si planove, maštao o budućnosti, pa i onda kada ti je bilo najteže gledao si drugima da pomogneš. Čim bi ti bilo bolje okretao bi se poslu koji si uprkos velikim bolovima, često pod jakim lekovima, obavljao na najbolji mogući način, vrlo proesionalno. Unapredio si ono što su tvoji roditelji započeli. Bio si ponosan na svoj Levač i nisi hteo iz njega. NAŽALOST bilo je sve teže i teže, čini mi se ponekada više nama nego tebi. Nebrojano puta si ti bio taj koji teši i viče da će uz Božiju pomoć biti bolje. Nekako je i bilo do Svetoga Tome, zaštitnika tvoga oca. A onda na taj dan zauvek sklapaš oči, naš Tvorac i Gospod poziva te k sebi. Naravno sa ovoga sveta odlaziš pričešćen Telom i Krvlju Gospoda Našega Isusa Hrista kome si uvek u molitvama pripadao i koga si uvek u svom srcu nosio. Nosio si svoj životni krst dostojanstveno, on nije bio lak ali je sigurno po tebe spasonosan. Podsetiću, svako ko se u ovome svetu zlopati i telesno strada, odlazi u Carstvo Božije. Takvima kao što si ti , Ono je i namenjeno. Danas ne gube samo otac Toma, majka Goca, sestra Radica i mali Vuk, danas gubimo svi! Svi smo danas ovde svedoci šta su sve tvoji najmiliji dali za tebe, koliko su te pazili, za tebe se molili. Očev ponos, majkina briga, sestrina uzdanica – ode. Sumnjam da će se iko naljutiti ako kažem da je otišao najbolji od nas. Crkvi i sveštenicima nikada nisi rekao ne i to ćemo pamtiti. Svi mi koji smo ti se obraćali za pomoć, postupao si hrišćanski , iako to nismo uvek zaslužili – pomogao si uvek. Rale moj, dao ni sam primer kako da volimo, kako da delimo, kako da verujemo, kako u bolesti da živimo i kako da nikada ni po koju cenu od Boga ne odustajemo. Jedino nam nikada nisi rekao KAKO DALjE BEZ TEBE??? Tvoj neponovljiv osmeh i plemenita čista duša su ono po čemu ćemo te zapamtiti. Tvoja mladost ovde staje ali dela ostaju. Za tebe se može reći da si bio uzor na koga se treba ugledati. Postavio si viskok standard ponašanja, i trebalo bi nam mnogo da bi smo ga dostigli. Nama teško a tebi sa lakoćom. Tvoj trag i postojanje nije moguće izbrisati, vreme ga neće izbledeti. Vera koju si imao vodi te pravo pred Gospoda, i ovde se molimo tvom Svetom Georigiju, Svetome Tomi, Svetom Trifunu i Svetom Nektariju Eginskom koga si pored Majke Božije i Gospoda najviše ljubio. Upravo Svetom Nektariju ne stigosmo da odemo, da te odvedemo kako si nas molio jer je bolest bila uvek za korak ispred nas. Ali zato smo svi danas ovde jedinstveni u molitvi za pokjoj tvoje duše i napredak onih koje si zauvek ostavio. Svojim prisustvom ovde na zemlji mogao si još mnogo toga da daš, da svoje snove ostvariš i kao što reče tvoja sestra : „Da radiš, gradiš i stvaraš“. Danas se anđeoske sile raduju , jer dobijaju novog člana. Od danas je rajska bašta bogatija za prelep cvet. Danas Carstvo Božije prima u svoje redove još jednog pravednog stanovnika. Danas Nebo i anđeli dobijaju a mi na zemlji gubimo. I za kraj... Kada sam nedavno čuo da si plakao kada sam odavde odlazio, tvoje suze su me zabolele ali mi je na neki način i bilo drago jer si time na poseban način pokazao svoju ljubav prema meni. Evo danas plačem ja tobom. Samo, ima u tom plakanju jedna razlika. ZA tobom danas ovde plaču svi i plakaće do kraja života. Ostaješ mi dužan ona dva girosa.. Ovom prilikom u ime porodice izražavamo zahvalnost medicinskom osoblju Doma Zdravlja Rekovac na čelu sa dr. Prodanovićem, posebnu zahvalnost kumi Jeleni ali i svima koji su na molitveni i hrišćanski način pomagali porodici i našem Radetu. Večan mu pokoj i Nebesko Carstvo. Rade Petrović 26.01.1987. – 19.10.2021.
sa opela Novak I.
Snove, zelje, nadanja, strahove, neizvesnost i iscekivanja prekinuo je zivot. Siroko i od srca se nasmejao, zvonko poput tvog osmeha ali je i prekinuo nit. Onu nit nama vidljivu i nevidljivu, ali ljudima koji vide srcem i vode se osecajima za bliznje i porodicu, poput tebe, uvek dostupnu bez obzira na vreme i prostor. Nit satkana od bozanske ljubavi koju uzimamo i dajemo citavog zivota i u njoj se u vecnosti srecemo. Do sledeceg vidjenja...
Darko M
Sa tobom je druzenje bilo pesma, osmehom si krasio okolinu, radost ti je uvek bila veca, nisi mario za sudbinu. Krasile su te odanost, vrednoca i snaga, druzba ti je bila veca od zivota, za druga i zivot ti bi dao i da ne pitas koliko kosta. Svojim delima si granice pomerao i nije se postavljalo pitanje dokle ides, sta god da si radio dotakao si nebesa ali nismo znali da ce biti ovako kratko druze. Lisio si nas svoje dobrote, svoga drustva bas, i sada mozemo da kazemo nije fer druze nas! 'Ej, bre...
Sladjana J.